Животиња која се креће природније не живи исто као она која је стално ограничена. То није важно само због утиска, већ и због тога што такви услови остављају траг на квалитет меса.
Када постоји више простора и више природног ритма, месо добија бољу структуру. Не делује уморно, нема утисак празнине и држи сочност на начин који људи умеју да препознају чак и ако не знају да објасне зашто им је баш тај комад био бољи.
Зато слободно кретање није споредна ствар. Оно није маркетиншки детаљ, него део целе приче о томе зашто неко месо има више живота, више укуса и више поверења.